film Hrvatski

„Krećemo se kroz veoma turobno razdoblje ljudske povesti – u kojem je spoj postmodernog cinizma (koji eliminiše humanističko i kritičko mišljenje u obrazovnom sistemu), čiste pohlepe prouzrokovane potrošačkim društvom koje u šaci drži mnoge ljude, ljudske, ekonomske i ekološke katastrofe u vidu globalizacije, ogromno povećanje patnji i eksploatacije stanovništva tzv. Trećeg sveta, kao i zatupljujući konformitet i standardizacija uzrokovani sistematičnom audiovizualizacijom planete sinergično stvorio svet u kojem se etika, moral, ljudski kolektivitet i posvećenost (osim posvećenosti oportunizmu) smatraju „zastarelim“. Gde su preterivanje i ekonomska eksploatacija postale norma – kojoj se uče čak i deca. U svetu poput ovog, ono što se u proleće 1871. dogodilo u Parizu predstavljalo je (i još uvek predstavlja) ideju posvećenosti borbi za bolji svet i o potrebi za nekakvim oblikom kolektivne društvene Utopije – koja je NAMA sada očajnički potreba, kao što je samrtnicima potrebna plazma. Tako je rođena zamisao filma koji prikazuje tu posvećenost.“
Piter Vatkins, režiser koji se filmovima ‘Bitka kod Kalodena’ (1964) i ‘Ratne igre’ (1965) proslavio kao inovator u okviru žanra, je svoje umeće iskoristio da napravi šestočasovnu dokudramu o Pariskoj komuni.
...

‘La jetée’ je foto-roman ili „filmski roman“ (ciné-roman), kako ga je definisao sam Marker. Niz fotografija, praćenih tekstom i muzikom.
„Ovo je priča o čoveku obeleženom jednom slikom iz detinjstva. Prizor nasilja, koji ga je potresao, i čije će značenje shvatiti tek mnogo kasnije, odigrao se na glavnom pristaništu aerodroma Orli, nekoliko
godina pre izbijanja Trećeg svetskog rata.
Roditelji su nedeljom vodili decu na Orli, da gledaju poletanje aviona. Te nedelje, dečak, o kome govori ova priča, zauvek će upamtiti nepomično sunce, prizor na kraju pristaništa i lice jedne žene…“
(1962, Chris Marker; 29 min / titl na srpskohrvatskom)
Subota, 7. mart, u 20 časova
Infoshop Furija - Višnjička 76 - Beograd

...

Infoshop "Furija", Višnjička 76, Beograd - 19 časova
8. jun 2013. Osamsto ljudi je ušlo u napušteni bioskop u centru Barselone kako bi održali projekciju dokumentarnog filma. Stara zgrada je preimenovana u Bioskop ’Patricia Heras’, u čast devojke koja je izvršila samoubistvo dve godine ranije. Ali ko je Patricia? Zašto je odlučila da oduzme sebi život? Kakve veze njena smrt ima sa Barselonom? Upravo su odgovori na ova pitanja razlog zbog kojeg je izvedena ilegalna akcija koja će privući mnogo publiciteta: istina o jednom od najgorih slučajeva policijske korupcije u Barseloni, mrtvom gradu.
*
U noći 4. februara 2006. ispred starog okupiranog pozorišta u centru Barselone se održavala žurka na otvorenom. Policija je započela akciju prekidanja žurke i kada su počeli da koriste palice, ljudi iz zgrade su odgovorili bacanjem predmeta. Nekoliko sati kasnije, gradonačelnik je u obraćanju medijima rekao da je jednog policajca, koji nije nosio šlem, saksija pogodila u glavu i da se nalazi u komi.
Hapšenja koja su usledila odmah nakon te tragične nesreće bila su čin osvete. Tri uhapšena mladića, poreklom iz Južne Amerike, su bili mučeni i dve godine držani u pritvoru, čekajući suđenje na kojem nije bilo bitno ko je šta uradio. Nije bilo ni od kakve važnosti što je predmet koji je pogodio policajca došao sa krova, dok su se pritvorenici nalazili na ulici. Dvoje koji su takođe uhapšeni te noći – Patricia i Alfredo – nisu čak ni bili prisutni na mestu događaja: uhapšeni su u obližnjoj bolnici, jer su bili sumnjivi zbog svog izgleda. Iako im se nije sudilo kao pojedincima, već kao grupi, nije bio bitan ni nedostatak dokaza koji bi ih sve okrivio.
To je bio generički neprijatelj, iskonstruisan za novine i političare uzorne Barselone. Barselone, grada koji je upravo tada doneo takozvanu „građansku uredbu“, higijenistički zakon kojim je napravljen zakonski okvir koji savršeno odgovara planovima za džentrifikaciju nekih centralnih krajeva gada, pogodnih za turizam. Ljudi uhapšeni te noći su bili žrtveni jarci koji su se, zbog svog izgleda, savršeno uklapali u lik antisistemskih otpadnika: unutrašnjih neprijatelja koje taj uzorni grad u poslednje vreme sve više generiše.

Infoshop "Furija" - Višnjička 76 - Beograd
The Century of the Self (Adam Curtis, 2002)

Četvorodelna dokumentarna serija Adama Kurtisa govori o načinima na koje su korporacije i vlade zloupotrebile Frojdove teorije i rad – koji su promenili shvatanje ljudskog uma i njegovog funkcionisanja – kako bi manipulisale masama, radi kontrole ili radi dobiti.
Happiness Machines
Četvrtak, 15.1, u 19č
Prvi deo serije priča o odnosu između Sigmunda Frojda i Edvard Bernajza, njegovog sestrića koji je ’20-ih godina izmislio službu za odnose sa javnošću, tako postavši prva osoba koja je iskoristila Frojdove ideje za manipulaciju masama.
The Engineering of Consent
Četvrtak, 22.1, u 19č
Drugi deo istražuje kako je vlast u posleratnim Sjedinjenim Državama iskoristila Frojdove ideje o nesvesnom umu za kontrolu mase. Političari su poverovali u Frojdovu skrivenu premisu da se duboko u svim ljudima nalaze opasne i iracionalne želje.
There is a Policemen Inside All of Our Heads. He Must Be Destroyed
Četvrtak, 29.1, u 19č
Tokom ’60-ih, grupa radikalnih psihoterapeuta je dovela u pitanje uticaj Frojdovih ideja, što je dovelo do stvaranja novog političkog pokreta koji je želeo da stvori nove ljude, oslobođene psihološkog konformizma koji su im usadili veliki biznis i politika.
Eight People Sipping Wine In Kettering
Četvrtak, 5.2, u 19č
Ova epizoda objašnjava kako su se političari okrenuli istim tehnikama koje koristi veliki biznis kako bi razumeli i manipulisali unutrašnjim željama masa. I novi laburisti Tonija Blera i demokrate Bila Klintona iskoristili su fokus grupu, koju su izmislili psihoanalitičari, kako bi došli na vlast.
...

U bliskoj budućnosti, u Portlandu, Džordž Or je optužen za višestruku zloupotrebu recepata, koje koristi kako bi nabavio lekove koji onemogućavaju sanjanje; da bi izbegao suđenje pristaje da se podvrgne psihijatrijskoj terapiji pod nadzorom licenciranog onirologa, Vilijema Habera. Orovo objašnjenje je neverovatno: od sedamnaeste godine je svestan da njegovi snovi menjaju stvarnost, tako da pokušava da ih spreči, jer se plaši šta bi moglo da se dogodi…
Film je snimljen prema istoimenoj knjizi Ursule K. Le Gvin, koja je učestvovala u kastingu, radu na scenariju i snimanju. „Budžet nam je bio toliko mali da nismo mogli da ponavljamo snimanja, a što se specijalnih efekata tiče… Pa, kao svemirske brodove vanzemaljaca smo koristili frizbije i morali smo da izaberemo koja tuđinova ruka će se pomerati, jer je previše koštalo da napravimo dve ruke koje se pomeraju. Ali režiseri su razumeli priču, a glumci su odradili divan posao.“
(1980, Fred Barzyk i David R. Loxton; 120 min)
Četvrtak, 11. decembar u 19 časova
Infoshop "Furija", Višnjička 76, Beograd
...

Sve veći broj Meksikanaca i Latinoamerikanaca doživljava švercere i dilere narkotika kao plemenite odmetnike, koji istovremeno predstavljaju i putokaz za izlazak iz geta. Učvršćivanju te slike doprinose i ‘narcocorido’ (narko balade) muzičari koji prave pesme o njihovoj slavi i uspesima. “Narko kultura” se bavi uticajem narko-kartela sa obe strane granice između Meksika i Sjedinjenih Država, onako kako ga doživljavaju narcocorido pevač iz LA-a koji sanja o popularnosti i kriminalni istražitelj iz Huareza, grada koji se nalazi u središtu meksičkog rata droga.
Film pruža odličan uvid u nasilje prisutno u meksičkom društvu i time osvetljava deo konteksta u kojem je došlo do septembarskog masakra nad četrdeset i trojicom ‘normalista’ i protestima koji su mu prethodili i sledili.
Film sadrži („)uznemirujuće(“) scene, pa se ne preporučuje osobama sa slabijim želucem.
(2013, Shaul Schwarz; 103min)
Četvrtak, 27. novembar, u 19 časova
Infoshop "Furija", Višnjička 76, Beograd
...

Brazil je do nedavno bio jedna od sjajnih zvezda zemalja BRIC-a. Ali nakon decenije ekonomskog rasta, društveni cement je počeo da popušta. Mnogi ljudi više ne vide bolju budućnost u ekonomskom bumu proteklih godina, zasnovanom na kreditu. Godinu dana pre Svetskog prvenstva i tri godine pre Olimpijskih igara desio se veliki prasak. Do masovnog pokreta, najvećeg koji se desio decenijama, je došlo nakon što su cene javnog prevoza povišene u junu 2013. Inspirisani tim ustankom, društvene borbe se sada šire poput šumskog plamena: radnici ulaze u divlje štrajkove, mlade žene se mobilišu protiv papine posete, ljudi se bore protiv urbanizacionih projekata. A u mnogim favelama raste otpor prema militarizaciji policije i iseljavanju stanovnika. „Mi nismo plesači sambe“, kažu u jednom intervjuu đubretari, popularni ‘garis’, „Mi smo pobunjenici“. Oni i drugi pobunjenici pričaju svoju priču u ovom dokumentarcu: ‘Mi ne volimo sambu’.
Zahvaljujemo se kolektivu c.i.s./berlin na ustupanju filma radi projekcije.
(c.i.s./berlin, 2014)
Četvrtak, 20. novembar, u 19 časova
Infoshop "Furija" - Višnjička 76, Beograd
...

Otpor rutinskoj policijskoj raciji u Stounvol Inu – baru u njujorškom Grinvič Vilidžu u kojem su se okupljale kvir osobe – pretvorio se u tri noći pobune, koje su označile početak pokreta za gej oslobođenje. ‘Before Stonewall …’ istražuje istorijsku pozadinu ove borbe: preko društvenog eksperimentisanja Urlajućih dvadesetih i prikazivanja stvarne veličine tog skrivenog društva tokom Drugog svetskog rata, do bitnika i hipika. Koristeći se intervjuima i arhivskim materijalom, ovaj film prati društveni, politički i kulturni razvoj kvir zajednice.
(1984, Greta Schiller i Robert Rosenberg; 87min)
Četvrtak, 13. novembar, u 19 časova
Infoshop "Furija"- Višnjička 76, Beograd
Infohsop "Furija"

KK USIUSK – proizvodni pogon Babušnica – je posvećen prevođenju, objavljivanju i promociji knjiga i eseja iz sveta anarhizma i nihilizma, što potonje ne čini nužno i uvek našim ideološkim odrednicama. Takve ne držimo, a i zašto bismo? Da bi nam neko delo privuklo pažnju, dovoljno je da bude zanimljivo u istorijskom ili poetično u književnom smislu. Ili i jedno i drugo. Smatramo da narod, bolje reći mladež, radije treba podučavati nego podbunjivati, mada ni potonje nije uvek sporno. Opet, u kraljevstvu dežurnih prskoteka i samoživih parazita, arogantnih ignoranata i patetičnih šiparica to i nije neki izazov. Sve što bismo izvoleli poručiti takvoj šašavoj družini sažeto je u rečima slavnog generala Kambrona, kada su ga onomad u bici kod Vaterloa pozvali da se preda, a on odgovorio krajnje junačkim- Merde!. Mi vas krstimo, vi nam puštate vetrove - aferim! Mi ćemo vam čitati, vi nas proklinjite. Trenutno operišemo u sastavu Mile od Umu i DaGio, još uvek čvrsto ubeđeni da je jutro gluplje od večeri. Volimo da kažemo da ne priznajemo nijednu cenzuru, osim možda cenzure crnog vina. U pravim količinama. Razmisli, možda si baš ti naš novi saradnik, prevodilac, korektor, distributer, srodna duša. Javi nam se, očigledno je da nam je svima očajnički potrebna zdravija komunikacija i nesebičnija razmena informacija i iskustava. Dobre knjige ne moraju biti samo izgovor za to, pre bi se reklo da su one jedina solidna polazišna osnova.

A osim knjiga objavljeni su i srpsko-hrvatski titlovi slijedećih filmova koje možete pronaći na lageru KKUSIUSK-a

...

Priča inspirisana životom jedne od upečatljivih figura brazilske popularne kulture – drag kraljicom madam Satan. Boemska četvrt Lapa u Rio de Žaneiru 30-ih godina; svakodnevica i intima Žoaa Fransiska dos Santosa – mangupa, umetnika, robijaša, oca usvojene dece, crnca, siromaha, homoseksualca, kao i kruga njegovih prijatelja, pre nego što je postao Madam Satan, legenda boemskog života Rio de Žaneira.
(Karim Aïnouz, 2002; 105 min)
Četvrtak, 30. oktobar u 19 časova
Infoshop "Furija", Višnjička 76, Beograd
Infoshop Furija

Projekcija filma: "Hedwig and the Angry Inch"
Hedviga, rođena u Istočnom Berlinu kao dečak Hansel, se zaljubljuje u američkog marinca i podvrgava operaciji promene pola, kako bi mogla da se uda za njega i ode na Zapad. Nažalost, ništa nije ispalo kako treba – godinama nakon toga, Hedviga je na turneji po SAD sa svojim rok bendom, i priča svoju životnu priču kroz niz koncerata u restoranima morske hrane ’Bilgewater Inn’. Datumi njene turneje se preklapaju sa datumima turneje rok zvezde Tomija Gnozisa, momka koji je nekada voleo Hedvigu… a onda otišao sa svim njenim pesmama.
(John Cameron Mitchell, 2001; 95min)
Četvrtak, 16. oktobar u 19 časova
Infoshop "Furija", Višnjička 75, Beograd
...